Stevia lux

Stevija (Stevia rebaudiana) je biljka koja potiče iz Paragvaja. Guarani indijanci ovu biljku koriste preko 1500 godina za zaslađivanje napitaka i hrane. U Evropu je biljka stigla u 16. veku, kada su je doneli kolonisti Južne Amerike.

Pred kraj 19. veka stevija je postala tražena u zapadnoj Evropi i u ostatku sveta. Švajcarski naučnik Bertoni prvi je proučavao ovu biljku i napisao prve studije, pa mu je pripisano otkriće biljke (mada, to nije istina), a jedna podvrsta biljke nazvana je po njemu. Inače, samo ime potiče od imena španskog botaničara Pedra Estevea, čije latinizovano ime je bilo Petrus Jacobus Stevus, a koji je ovu biljku opisao u studiji o biljkama latinske amerike.

Tokom nekoliko vekova stevija je korišćena kao divlja biljka, bez napora da se uzgaja kao kultivisana kultura. Tek 1909. godine Paragvaj je počeo da razvija plantaže a 1931. godine naučnici su uspeli da razviju postupak ekstrakcije i kristalizacije steviozida (materije koje biljka sadrži i koje su odgovorne za sladak ukus). Utvrđeno je da je ekstrakt biljke bezopasan za ljudsku ishranu i što je najvažnije, 300 puta je slađi od šećera. Ostale činjenice o ekstraktu stevije su facsinantne: ne raspada se pod uticajem temperature, otporna je na kisele sredine i nije podložna vrenju.

Tokom drugog svetskog rata potražnja šećera se naglo povećala pa se u Velikoj Britaniji probalo sa masovnom proizvodnjom proizvoda od stevije. Taj pokušaj je propao jer je nedostajala tehnologija koja je bila potrebna za takvu proizvodnju.

Zemlja koja je posle Paragvaja počela masovno da gaji steviju bio je Japan a razlog za to bila je zabrana korišćenja veštačkih zaslađivača iz 1970. godine. Stevija je postala popularna zbog nagle potrebe za bezopasnim zamenama za šećer tako da je posle dugotrajnog istraživanja zvanično odobrena za upotrebu u Japanu početkom osamdesetih godina prošlog veka.

Primer Japana sledile su vrlo brzo i mnoge druge zemlje, pre svega zemlje Evrope, Dalekog Istoka i SAD. Danas, milioni ljudi koriste steviju za zaslađivanje čaja, kafe i napitaka kao i za proizvodnju hrane. Najveći potrošač stevije na svetu je upravo Japan, sa 40% ukupne svetske potrošnje, a polovina svih slatkih proizvoda koji se proizvode u Japanu zaslađuju se stevijom. Japanci smatraju, sa razlogom, da je budućnost zaslađivača upravo stevija.

Ektrakti stevije predstavljaju savršenu zamenu za beli šećer: otporni su na toplotu i na kisele sredine, više stotina puta slađi su od šećera, kalorijska vrednost im je nula, ne postoji mogućnost predoziranja i nisu štetni po zdravlje. Zamena šećera u ishrani stevijom dovodi do naglog balansiranja funkcija organizma koje su bile poremećene ishranom zasnovanom na proizvodima od šećera. Pored dijabetesa, gojaznosti i visokog holesterola, stevija je korisna i kod nesanice, hiperaktivnosti i depresije. Takođe je poznata i njena zaštitna funkcija kod ljudi koji se bave napornim radom kao i kod osoba čija je ishrana siromašna voćem i povrćem. Ekstrakti stevije sadrže vitamine B1, B2, beta-karoten (provitamin A), C, D (u količinama poredivim sa onim kod jagodičastog voća), PP, F a od minerala tu su kalijum, kalcijum, fosfor, magnezijum, cink, bakar, selen i hrom.

Kontakt podaci o firmi

  • Ime firme: "Impuls komerc" DOO
  • Adresa: Generala Gambete 38
  • Mesto: 19000 Zaječar
  • Kontakt telefon: +381 19 442-442, +381 19 442-443, +381 63 40-99-40
  • Web sajt: www.stevijalux.rs

Reč prijatelja

  • Dobrobiti sna
    Dobrobiti sna Svi znamo, da puno bolje funkcionišemo tokom dana, kad se dobro naspavamo. Ne samo to…
  • Prirodna zaštita od gripa
    Prirodna zaštita od gripa Statistika pokazuje, da većina ljudi ima grip bar jedanput godišnje. Dok se neki oslanjaju na…
  • Putovanje bez stresa
    Putovanje bez stresa Ukoliko ste se isplanirali putovanje, verujemo da u tim planovima nije bilo mesta stresu. Ovu…
Prijavite se na newsletter i primajte najnovije informacije i savete o zdravom načinu življenja